Tel: +381-64-28-45-466   Fax: +381-24-811-383      

Reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU podržava 73 odsto građana

Reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU podržava 73 odsto građana

Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije sprovela je sredinom decembra 2014. istraživanjе javnog mnјenja “Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, u kojem je na pitanje „Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 44 odsto građana Srbije u tom trenutku reklo da bi glasalo za, 25 odsto bi glasalo protiv, 21 odsto ne bi glasalo, dok 10 odsto ne zna šta bi odgovorilo.

Anketa je rađena prema standardu Evrobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina. Značajan podatak je da čak 6 odsto više građana u poređenju sa istraživanjem iz juna, njih 73 odsto smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti samih građana, odnosno radi stvaranja bolje uređene Srbije. Najviše građana, čak 56 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti - reforma zdravstvenog sistema za 46 odsto ispitanika i reforma pravosuđa za 33 odsto građana. Slede reforma obrazovnog sistema i poljoprivrede (29%), bolja zaštita ljudskih prava (28%) i zaštita potrošača (16%). Najveći broj građana, njih 66 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU. Dve trećine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja. Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 28 odsto građana smatra da je to loše, a 37 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar. Ipak, za najveći broj građana, njih 43 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (38 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (35 odsto). Kad govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina. Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2013. godine, Evropska unija i njene države članice, sa više od 3,5 milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije. Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi u procesu pristupanja Evropskoj unijii kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.

Nazad

Vrh